Dravski silovatelj

Željka je bila cura u najboljim godinama. To su bile osamdesete – doba kada se slušao Neki to vole vruće, nosio džins i glomazni nakit. Sa svojom se srednjoškolskom ekipom Željka sastajala u casinu u Uskoj ulici. Nije baš da su se kockali, samo su pili kavu i pokoji alkohol, pušili cigarete i zezali se. Danas je casino ipak prava kockarnica – svi bicikli koji povremeno nestanu u gradu mogu često biti viđeni naslonjeni na zid oronule kuće dok njihovi novi vlasnici oplođuju netom stečeni novac. Kad smo već kod plodnosti, vratimo se mi Željki. 

Uglavnom, jednog dana, kada ju je očekivala, menstruacija nije došla. Nije došla ni sutradan, ni dan kasnije. Prošlo je još malo vremena, a onda je Željka shvatila da joj menstruacija neće doći još dugo. Malo joj je već bilo i muka. Da bi bila sto posto sigurna, kupila je u apoteci test; ustvari, kupila ga je za nju prijateljica – za svaki slučaj da netko ne posumnja. Otišle su na kavu u casino, a Željka se zaključala u wc.

Da, definitivno je trudna.

Uskoro su joj grudi postale veće (to joj se i nije činilo tako lošim), i češće je morala u toalet. To je već bilo čudno njezinim ukućanima, ali im je rekla da je u Praktičnoj ženi pročitala da treba piti dvije litre vode na dan.

– Pa je, i koža ti se nekak proljepšala! – rekla je mama ništa ne posumnjavši. No, baka se malo bolje od svih razumjela u dermatologiju, jer je i sama triput u životu imala blistav ten, pa joj nije dugo trebalo da zbroji dva i dva (ili jednu i jednog). Svoje je mišljenje rekla unuci Željki.

– Pa kaj ti je, baka? Kaj si nore gljive jela?! – pokušala se Željka izvući, pa baka ništa više nije rekla. Samo je čekala.

Ipak, s mjesecima se trbuh više nije mogao sakriti. I roditelji i brat posumnjali su na očito.

– Kaj si ti trudna? Poglej si kolki ti je trbuh! – pitao je otac Željku.

– Kaj bi bila, samo sam se malo zdebljala – odgovorila je ona hladno.

– Da malo… – dobacio je brat i izašao, a nakon njega je iz kuhinje izašla i Željka. Situacija je postala napeta.

Nakon nekoliko dana, opet u kuhinji, Željkini roditelji vijećaju. Je ili nije? Ako je, kaj bumo sad? A ako nije… Ma, vraga nije.

Dok su se oni domunđavali, u kuhinju je ušla baka po vodu i na izlasku samo rekla: – Noseča je.

Ne, sad više nije bilo šale. Pozvali su Željku i pritiskali je pitanjima. Ličilo je to na ispitivanje kod policijskog inspektora koji želi iznuditi priznanje za neki zločin. Na kraju je cura pod pritiskom posustala i briznula u plač.

– Silovali su me na Dravi… – rekla je Željka napokon i započela svoju priču. Rekla je tad puno toga što je kasnije čudom progutao zaborav.

Na dan poroda novopečeni deda je častio sve one koje je mjesecima uvjeravao da mu kći nije trudna.

Mama je plakala od sreće, a baka se samo tiho smješkala.

A Željka…? Pa ona se udala za svojeg dravskog silovatelja i rodila mu u narednim godinama još troje krasne dječice.